Épisodes

  • Zašto Tramp želi Grenland, koja su ovlašćenja ICE agenata i šta znači američki napad na Venecuelu?

    Zašto Tramp želi Grenland, koja su ovlašćenja ICE agenata i šta znači američki napad na Venecuelu?
    Jan 25 2026
    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsJoš uvek nismo izašli ni iz januara, a već smo se suočili sa nizom neverovatnih okolnosti širom sveta. Godina je počela vojnom intervencijom u Venecueli 3. januara, kada su američke snage otele iz Karakasa predsednika Nikolasa Madura. Potom smo svedočili protestima u saveznoj državi Minesota nakon ubistva građanke Mineapolisa Rene Good tokom akcije koju su sprovodili agenti ICE (Immigration and Customs Enforcement), što je izazvalo niz veoma burnih protesta. Nedugo potom predsednik SAD, Donald Tramp, pokrenuo je inicijativu za „preuzimanje" Grenlanda i pripajanja te teritorije SAD, što je opet izazvalno kaskadne reakcije širom celokupne međunarodne zajednice, ali je dovelo u pitanje i odnose unutar NATO-a. Šta su motivi kojima se vodi Tramp kao i američka administracija? Da li je pitanje Venecuele samo pitanje nafte i kakve su posledice ovakve intervencije? Šta znači za budućnost dinamike unutrašnjih odnosa u Americi aktivnost ICE agenata i koliko imuniteta oni, zapravo, imaju? Šta znači pretnja preuzimanjem Grenlanda i zašto je ta teritorija, uopšte, od tolikog značaja? I, naravno, šta sve to znači za male zemlje, poput naših, na velikom igralištu međunarodnih odnosa i koje lekcije možemo da naučimo iz svega ovoga? Prema rečima Stevana Nedeljkovića, celokupna priroda međunarodnih odnosa može da se postavi na dva temelja: sila i legitimitet. U ovom slučaju, legitimitet kao da je bačen kroz prozor, a sila zahteva ravnotežu moći i postavlja se pitanje — kako manje zemlje mogu da drže jednu takvu ravnotežu u balansu i koji su nam alati dostupni za igru na međunarodnoj sceni. Stevan je nedavno objavio i knjigu koja nosi naziv „Ravnoteža moći: od Tukidida do Trampa".Na sve ove teme, ali i mnogo više, govoriće naš gost ovonedeljne epizode, vanredni prof. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Stevan Nedeljković. Stevan se bavi se međunarodnim odnosima, spoljnom politikom SAD, američkim izborima i objavio je više autorskih i koautorskih članaka iz oblasti međunarodnih odnosa, studija strategije, spoljne politike i transatlantskih odnosa. Predavač je u okviru Clemson – Study Abroad programa koji sprovode beogradski FPN i Univerzitet Klemson iz Južne Karoline i usavršavao se u Sjedinjenim Američkim Državama u okviru prestižnog programa Stejt Departmenta – International Visitor Leadership Programe (IVLP). Aktivan je član Udruženja za međunarodne studije (ISA), kao i Centra za studije SAD iz Beograda, između ostalog.Ako vas zanima Stevanova knjiga, možete je kupiti na ovom linku: https://www.beopolis.rs/shop/ravnoteza-moci-od-tukidida-do-trampa/Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević ...
    Voir plus Voir moins
    2 h et 33 min
  • Šta studije o blizanacima otkrivaju o uticaju gena i okruženja na ponašanje ljudi? | Agelast 320

    Šta studije o blizanacima otkrivaju o uticaju gena i okruženja na ponašanje ljudi? | Agelast 320
    Jan 18 2026
    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsGošća ovonedeljne epizode je prof. dr Snežana Smederevac, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Katedri za psihologiju. Tema ovonedeljne epizode je složenost ljudskog ponašanja. Zašto se ljudi ponašaju, razmišljaju, osećaju na određeni način? Da li su u pitanju procesi oblikovani usled uticaja okruženja ili geni regulišu svaki pokret, odluku i misao? Oblast koja se bavi ovim pitanjima je bihejvioralna genetika. Ona nastoji da odgovori na ove važne teme, nudeći uvid u složenu interakciju između gena i ponašanja.U ovoj epizodi probali smo da vas uvedemo u svet genetike, psihologije i ljudskog ponašanja. kroz složenu interakciju gena i sredine, i načinima na koje se oblikuju jedinstvene ličnosti. Popularne sintagme koje se odnose na ovu povezanost genskih i sredinskih uticaja na razvoj živih organizama, naglašavaju ili suprotstavljenost ovih fenomena – nature or nurture, ili međuzavisnost – nature of nurture. Prva sintagma, nature or nurture, odražava jednu od lažnih kontroverzi u nauci jer značaj gena i značaj okruženja stavlja u takmičarsku, međusobno suprotstavljenu poziciju. Ova kontroverza je doživela sudbinu svih ekstremnih pozicija u nauci postepenim dokazima za neodrživost obe vrste redukcionizma. Biološki, tj. genetički redukcionizam, suočen je s nizom dokaza o značaju sredinskih uslova za manifestaciju svih fenotipskih karakteristika, dok je psihološki redukcionizam suočen s nizom dokaza o značaju naslednih osnova za razvoj svih fenotipskih karakteristika. Zato smo, između ostalog, akcenat ove epizode stavili na proučavanje blizanaca, jer ono omogućava naučnicima da saznaju više o tome kako životna sredina osobe (način života, ishrana, porodica, vršnjaci, roditeljsko ponašanje) i nasledni faktori (DNK), imaju uticaj na nastanak i razvoj bazičnih osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca, ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti. Zašto? Monozigotni (jednojajčani) blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dizigotni blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali, kao i monozigotni, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dizigotnih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Upoređivanjem razlika i sličnosti između monozigotnih i dizigotnih blizanaca, naučnici su u stanju da utvrde koliko određeni sredinski i nasledni faktori utiču na procese adaptacije.1. Knjiga „Bihejvioralna genetika": https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-853-3.pdf2. Registar blizanaca - prijava za učešće u istraživanju https://www.blizanci.rs/prijava.php3. STAR...
    Voir plus Voir moins
    2 h et 19 min
  • Šta životinjski ostaci govore o odnosu ljudi i životinja kroz istoriju? | Doc. dr Ivana Živaljević

    Šta životinjski ostaci govore o odnosu ljudi i životinja kroz istoriju? | Doc. dr Ivana Živaljević
    Jan 11 2026
    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsGošća u novoj epizodi je arheološkinja i arheozoološkinja dr Ivana Živaljević, docentkinja na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje arheološke predmete. Bavi se pre svega arheozoologijom, to jest, naukom koja se bavi proučavanjem životinjskih ostataka sa arheoloških lokaliteta radi upoznavanja ekonomije ljudskih zajednica i međusobnih odnosa čoveka i životinja. Kakvu su ulogu životinje imale kada su ljudske zajednice u pitanju? Kada i kako je počelo pripitomljavanje? Kako je to promenilo, ne samo ljudske zajednice, već i same životinje i životinjske zajednice. Šta je taj odnos značio za razvoj alata, veština i znanja, ali i naše ontologije, verovanja, identitete i pogled na sebe i svet oko nas. Kako su izgledale pogrebne prakse, verovanja, kultura i umetnost tog vremena i na koji način je suživot sa životinjama uticao na to. Fokus je u ovom razgovoru bio pre svega na period mezolita, to jest srednjeg kamenog doba kao hronološkoj odrednici života lovaca-sakupljača, ali i prelazu iz mezolita u neolit, kada su pripitomljavanje životinja i zemljoradnja promenili svet.Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_
    Voir plus Voir moins
    2 h et 17 min
  • „Glumu sam pronalazio u svim ljudima koji su dolazili na doner i pričali sa mnom” | Kerim Čutuna

    „Glumu sam pronalazio u svim ljudima koji su dolazili na doner i pričali sa mnom” | Kerim Čutuna
    Jan 4 2026

    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
    Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
    Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
    ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
    FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
    Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
    Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

    A1: https://a1.rs/privatni

    Mazda:
    1. Web: https://www.mazda.rs
    2. Facebook: / mazdasrbija
    3. Instagram: / mazda.rs

    Naš gost u novoj epizodi je sarajevski glumac, Kerim Čutuna. Pažnju je u najvećoj meri privukao početkom 2024. godine svojim profilom, pre svega na instagramu, a potom i na drugim mrežama. U moru drugih koji pokušavaju da se istaknu, Kerim je uspeo za veoma kratko vreme da privuče pažnju na sebe kratkim video zapisima kojima je oslikavao arhetipove, takozvanih, „neprijatnih likova”. Autentičnost, verodostojnost njegovog oslikavanja je ono što je napravilo svu razliku. Pored očiglednog talenta, Kerim nosi i specifično životno iskustvo koje upareno sa društvenim mrežama i jedinstvenim smislom za humor, predstavlja dobitnu kombinaciju u svetu pretrpanom večitom borbom za ljudskom pažnjom. Njegov uticaj je za kratko vreme izašao iz granica BiH i postao regionalni fenomen. To je bio i više nego dovoljan povod da se upoznamo, sednemo i porazgovaramo.


    Instagram:

    Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

    Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

    Audio: Marko Ignjatović

    Instagram:

    Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

    Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
    Voir plus Voir moins
    2 h et 17 min
  • Gospodar prstenova, božićni filmovi, uzgoj puževa, „Točak istorije"‬ Nikola Škorić, Mladen Urdarević

    Gospodar prstenova, božićni filmovi, uzgoj puževa, „Točak istorije"‬ Nikola Škorić, Mladen Urdarević
    Dec 28 2025
    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsStigla je i novogodišnja epizoda!A u njoj, gosti su dragi i divni Nikola Škorić i Mladen Urdarević! Škorića znate najviše kao jednog od likova u seriji „Državni posao", a Mladena najviše kao Mlađu iz dvojca „Daško i Mlađa", kao i jednog od scenarista serije „Državni posao" i „Prvi servis". Objica su, inače, po zanimanju diplomirani istoričari, a Nikola Škorić je, čak, jedan kraći period u životu i radio kao nastavnik istorije (na zameni). Svoju strast i ljubav prema nauci nisu zaboravili. Iako često u svojim javnim nastupima i kroz ono što svakodnevno rade imaju elemente istorije, to nije bilo dovoljno. Rešili su da, nakon višegodišnjeg planiranja, ostvare jedan projekat koji će u potpunosti biti posvećen istoriji, ali na nešto drugačiji način koji nedostaje našim društvima, a to je opušteni, humoristični i zabavan pristup istoriji. Kako sami kažu, umorni su od toga da istorija bude nešto smrtno ozbiljno i da, kad god se pomene nešto u vezi sa istorijom stoji u stavu mirno. Tako je i nastao njihov projekat, „Točak istorije". Ovo je time bila i divna prilika da se podružimo, proslavimo kraj 2025. godine i promovišemo njihov projekat koji možete naći na Youtubeu.Zapratite „Točak istorije" na YouTubeu: https://www.youtube.com/@tochakistorijePodržite ih na Patreonu: patreon.com/cw/TocakIstorijeInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
    Voir plus Voir moins
    2 h et 42 min
  • „Patrijarhat u Dalmaciji se često manifestuje u vidu posramljivanja” | Hana Jušić, rediteljka

    „Patrijarhat u Dalmaciji se često manifestuje u vidu posramljivanja” | Hana Jušić, rediteljka
    Dec 21 2025
    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsGošća u novoj epizodi je rediteljka Hana Jušić. U Beogradu je predstavila svoj novi film „Bog neće pomoći”, koji donosi izuzetno snažnu priču sa kraja 19. i početka 20. veka u Dalmaciji. Glavna junakinja Tereza je Čileanka (Manuela Martelli), koja dolazi na planinu Dinara među pastirsku zajednicu početkom 20. veka sa vešću da je član njihove zajednice, koji je emigrirao u Čile, preminuo, a da je ona njegova udovica. Vizuelni, ali i filmski jezik uopšte ovog filma je fascinantan. Od načina na koji se prikazuje spoj različitih kultura i jezika, preko načina na koji su rešeni problemi jezičkih prepreka junaka tog doba, pa sve do oslikavanja dinamike rodnih odnosa i nasleđenih obaveza u rigidnim okvirima društva. Hana se vrlo vešto suočava sa okamenjenim matricama društva i načinom na koji nas one određuju, pokazujući, takođe, da se nije puno toga promenilo ni čitav vek kasnije. Ovo, inače, predstavlja svojvrsni kontinuitet u njenom radu. Veći deo publike, barem one koja voli film, upoznali su je pre desetak godina kada se pojavila sa svojim dugometražnim prevncem „Ne gledaj mi u pijat” u kojem je, takođe, kroz glavnu žensku junakinju prikazala (prema njenim rečima kroz „estetiku ružnog”), upravo ovaj svet ideja i motiva. Pre toga napravila je niz kratkih igranih filmova, poput „Terarijum”, „Pametnice”, „Da je kuća dobra, vuk bi je imao”, kao i druge.Pogledajte filmove Hane Jušić na ovom linku: https://www.croatian.film/hr/films?director=132&page=1Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
    Voir plus Voir moins
    1 h et 54 min
  • „Pravim filmove o stvarima koje me muče” | Ivan Ramljak, reditelj | Agelast 315

    „Pravim filmove o stvarima koje me muče” | Ivan Ramljak, reditelj | Agelast 315
    Dec 14 2025
    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsNaš gost ove nedelje je dokumentarista, reditelj Ivan Ramljak. Povod za njegovo gostovanje je dolazak na Festival autorskog filma gde je predstavljao svoje novo ostvarenje, "Mirotvorac". U pitanju je dokumentarni film o Josipu Rajhl Kiru, načelniku policije u Osijeku koji je početkom rata pokušavao da pronađe rešenje i izbegne konflikt između strana i spreči početak onoga što svi znamo — rat na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, ubijen je 1. jula 1991. godine u Tenji pored Osijeka, zajedno o sa još dve osobe. Ovaj film donosi priču o zaboravljenom mirotvorcu i proučava kako je do ovakvog događaja uopšte došlo. Od premijere, film prate burne reakcije javnosti, o čemu smo i razgovarali sa njime. Ali ovo je bio i dobar povod da razgovaramo i o drugim njegovim ostvarenjima, poput filma "El Shatt — nacrt za utopiju", o izbegličkom kampu krajem Drugog svetskog rata u kojem su bili smešteni stanovnici mahom iz Dalmacije i koji je poslužio kao primer za društvo koje nas je sačekalo nakon rata. Između ostalog, govorili smo i o Zagrebačkoj sceni devedesetih, radiju 101, klubu Močvara, andergraund sceni i mnogim drugim temama.Ukoliko želite da pogledate filmove, evo linkova: 1. „El Shatt": https://www.kmod.hr/film/el-shatt-nacrt-za-utopiju/ 2. „O jednoj mladosti": https://www.kmod.hr/film/o-jednoj-mladosti/Instagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/Audio: Marko IgnjatovićInstagram:Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/
    Voir plus Voir moins
    2 h et 24 min
  • „Kad se sruši poverenje u institucije, verujemo internetu jer nam to daje neku vrstu sigurnosti.”

    „Kad se sruši poverenje u institucije, verujemo internetu jer nam to daje neku vrstu sigurnosti.”
    Dec 7 2025
    Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevA1: https://a1.rs/privatniMazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rsSvi smo svedoci činjenice da je poverenje u nauku, obrazovni i zdravstveni sistem, na najnižim granama. Razvojem društvenih mreža, tehnologije algoritama i sada sa veštačkom inteligencijom kreirao se fenomen koji je bilo nemoguće predvideti u vreme rađanja interneta, a to je da će u svetu u kojem su informacije dostupne svima i to lakoćom koju civilizacijski nismo poznavali ranije dovesti do fenomena — antinauke i relativizacije naučno dokazanih istina.Kako se to desilo? Koji mehanizmi dovode do toga? Kako izgleda, uopšte, proces odlučivanja, kako na individualnom tako i na društvenom nivou? Kako odlučujemo kome i čemu verujemo? Koji su mehanizmi koji nas dovode do grešaka u prosuđivanju, zaključivanju i mišljenju? Koje su to kognitivne pristrasnosti, kognitivne pogreške i na koji način politika, to jest, političke kampanje, ekonomija, to jest mehanizmi komercijalnih tržišta, koriste upravo ove alate da bi ostvarili svoje ciljeve dok nas ostavljaju u iluziji slobodnog izbora.Nauka koja se bavi ovim fenomenima iz domena psihologije nosi naziv JDM (Judgment and Decision Making in psychology), empirijski dokazuje na koji način ovi mehanizmi rade. Prva Nobelova nagrada koju je dobio psiholog je dodeljena krajem devedesetih Danijelu Kanemanu upravo iz ove oblasti, a s obzirom na to da se Nobel ne dodeljuje za psihologiju, simptomatično je da je nagrada dodeljena za ekonomiju, iako se čovek ekonomijom nikada nije bavio u životu.Naša gošća ove nedelje je prof. dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu gde, pored pozicije profesorke, radi i kao viša naučna saradnica, a oblast koju pokriva je psihološki aspekt ljudske racionalnosti, to jest, kompleksne kognicije.Ukoliko vas zanima o čemu smo govorili u epizodi, svi materijali su na sledećim linkovima: 1. Zbirka radova na temu kognitivnih pristrasnosti i pogrešaka: https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6668 https://nauka.f.bg.ac.rs/archives/18701.2. Bullshit Statements and Bullshitting
    Voir plus Voir moins
    2 h et 41 min