Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Leonardo da Vinči je jedna od onih ličnosti zbog kojih istorija umetnosti ali i istorija civilizacije deluje kao da u sebi krije paralelne svetove. Jedan čovek, a u njemu čitav arsenal talenata i zanata: slikar, pronalazač, inženjer, anatom, arhitekta, konstruktor, scenograf, posmatrač svakog lista i svakog oblaka; i naučnik i sanjar, i precizni hroničar stvarnosti i njen najuporniji remetilački faktor.

Dr Jovana Milovanović i dr Nikola Piperski vode nas kroz Leonardov život kao kroz laboratoriju u kojoj se sve prepliće: od firentinskih radionica koje su mirisale na uljanu boju i gar, do milanskih sala gde je crtao mašine koje bi i danas izazvale nelagodu zbog svojih karakterisitika i mogućnosti. Pričamo o čoveku koji je secirao leševe samo da bi razumeo kako svet funkcioniše iznutra, i o umetniku koji nikada nije verovao u konačnu verziju, jer svaki crtež je bio tek početak, nikada kraj.

Zašto je Leonardo toliko toga ostavio nedovršenim? Da li je to slabost, ili je nespremnost da se pomiri sa prosekom njegova najveća snaga? Kako izgleda život čoveka koji nikada nije bio zadovoljan “dovoljno dobrim”?

Koja je tajna Leonardove jedinstvenog ugla gledanja? Kako mu je polazilo za rukom da u jednom istom trenutku vidi i mehaniku i poeziju sveta i zašto je to i danas nedostižna kombinacija?

Danas je naša tema Leonardo - genije koji kao da je izmicao svakom veku u kom je živeo.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Nikola Pašić, inženjer po obrazovanju, ali i politički arhitekta čitave jedne političke epohe. Rođen u Zaječaru, obrazovan u Cirihu, zadojen idejama ruskih narodnjaka, vratio se u Srbiju kao buntovnik protiv režima i rešen da postane protivnik svake samovolje vlasti. No, sudbina je imala druge planove. Od revolucionara koji je bežao preko granice posle Timočke bune 1883. stigao je do najdugovečnijeg predsednika vlade u istoriji Srbije i Jugoslavije. Pašić je postao sinonim za politički instinkt, strpljenje i moć pregovora.

Bio je čovek koji je umeo da preživi i kraljeve, i atentate, i izdaje. Sa Milanom Obrenovićem delio je prezir, sa Aleksandrom Obrenovićem nepoverenje, a s Petrom Karađorđevićem složnu, ali napetu saradnju. Kada su kraljevi padali, on je ostajao. Znao je da se povuče kada treba, da zaćuti kad svi viču, i da iskoči iz senke u trenutku kad se odlučuje o svemu. Njegov život bio je neprestani hod po tankoj liniji između političke svemoći i preživljavanja.

Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Pašić je bio na čelu države dok se sve oko nje rušilo. Dok su vojske ginule na Ceru i Kolubari, on je u Nišu i na Krfu pokušavao da očuva ideju države i diplomatijom izbori ono što oružje ne može. Njegova uloga u stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. bila je kruna političkog umeća, ali i početak novih nesporazuma.

Za jedne narodski vođa i otac moderne Srbije, za druge hladan manipulator, čovek koji je znao sve da preživi jer je znao kad da popusti.

Istoričari Nikola Đukić i Ivan Drljača razgovaraju o tome kako je Pašić, neustrašiv i proračunat, manevrisao između kraljeva, stranih ambasada i nezadovoljnog naroda; majstor kompromisa, manipulator, politički strateg koji je znao da prepozna trenutak i da iz svake krize izađe jači.

Razumeti Pašića znači razumeti i samu srpsku politiku tog vremena i svet u kojem su ideali često bili taoci prilika, a opstanak umeće veće od pobede.

Podržite nas i na Patreonu ➡️ https://www.patreon.com/c/HistoryCast

Mao Cedung bio je i ostao istorija, mit, trauma, ideologija, kult i opomena u jednom imenu.

Uverenjem je mogao da zapali naciju, a odlukama da je baci u glad, haos i strah. Bio je vođa revolucije, tvorac jednog od najradikalnijih društvenih eksperimenata u istoriji, pesnik koji je verovao da se svet može preoblikovati snagom ideje, ali i čovek čije su odluke odnele milione života. Kako razumeti ličnost koja je istovremeno simbol kineskog ponosa i epitom političke zaslepljenosti?

Istoričari Nikola Đukić i Nikola Šipka pričaju danas o vođi Kine koji se u kolektivnoj svesti svog naroda i dalje nalazi između svetilišta i optuženičke klupe. Diskutujemo o čoveku koji je sebe smatrao arhitektom novog društva, ali je to društvo platio najvišom mogućom cenom.

Veliki skok napred, kulturna revolucija, male crvene knjižice u vazduhu, omladina koja razbija prošlost kao da je neprijatelj, Dugi marš, velika glad, logori za "prevaspitavanje" neistomišljenika: sve to je bila klima, psihologija, ritam Kine, zemlje koja je u istom dahu želela napredak i spaljivanje svega što je ličilo na juče.

Kako je seljački sin postao neprikosnoveni vođa čija je "jedna iskra mogla zapaliti celu preriju", zašto je njegova revolucija pojela sopstvenu decu, i kako se ideja o "novom čoveku“ pretvorila u mašineriju koja melje ljude?

Kako je njegova vizija Kine, iako toliko kontroverzna i radikalna, uspela da preživi političke lomove XX veka? Šta se dešava kada jedan čovek poveruje da istorija treba da ima samo jednu istinu i jednu putanju?

I zašto je svet, uprkos svemu, i dalje opčinjen Maoom?